Данас, 23. маја 2024. године, у скупштини Уједињених нација ће се гласати о Резолуцији о Сребреници, којом се 11. јул проглашава за Дан сећања на геноцид у Сребреници. Као патриотски политички покрет, Акциони покрет категорички одбацује ову резолуцију као политички мотивисану и срамну. Сматрамо да је неопходно детаљно размотрити разлоге нашег противљења овој резолуцији, која настоји да ревидира историјске чињенице и злоупотреби трагедију ради политичких циљева.
„Ова резолуција представља неправедну и једнострану интерпретацију историје која игнорише страдања нашег народа и служи као алат за политичке манипулације”, изјавио је председник Акционог покрета, Петар Несторовић.
Сребреница је током рата у Босни и Херцеговини била место страдања великог броја људи. Током догађаја у јулу 1995. године, дошло је до великог губитка живота. Међутим, термин „геноцид”, који се користи у овој резолуцији, представља поједностављење и искривљавање сложене историјске стварности. Употреба овог термина подразумева намеру и планско истребљење читавог народа, што у овом случају није утврђено на начин који би оправдао такву квалификацију.
„Ниједан појединачни догађај не сме бити изван контекста комплетног сукоба. Сребреница је трагедија, али је термин геноцид политички наметнут и неадекватан”, додао је Несторовић.
Акциони покрет наглашава да је у Сребреници почињен ратни злочин, али се противи квалификацији геноцида која је политички мотивисана и не узима у обзир контекст и комплексност сукоба у бившој Југославији. Подсећамо да су страдали и многи Срби у околини Сребренице и другим деловима бивше Југославије, а те жртве често остају заборављене у међународним дискусијама.
„Међународна заједница мора престати да игнорише српске жртве и да намеће једностране наративе који служе политичким интересима одређених сила”, изјавио је председник Петар Несторовић.
Покушаји међународне заједнице да наметне свој наратив и историјски ревизионизам кроз овакве резолуције угрожавају суверенитет и право народа Србије да самостално тумачи своју историју. Резолуција о Сребреници је пример како се трагедија једног народа може злоупотребити за политичке сврхе, што представља опасан преседан за будућност међународних односа.
Историјски догађаји морају бити анализирани и тумачени у свој својој сложености и контексту, без политичке манипулације. Наметање једностраних наратива кроз резолуције попут ове представља покушај ревизије историје и наноси неправду свим жртвама сукоба.
Историјски контекст
Сребреница, мали град у источној Босни и Херцеговини, постала је симбол злочина током рата у бившој Југославији. Током сукоба који је трајао од 1992. до 1995. године, Сребреница је проглашена заштићеном зоном Уједињених нација, али то није спречило трагедију која је уследила.
Важно је разумети сложеност и контекст ових догађаја. Пре рата, Сребреница је била мешовита етничка заједница, са значајним бројем Срба који су такође страдали током сукоба. Од почетка рата, овај регион је био поприште жестоких борби са обе стране. Српско становништво у околини Сребренице било је мета напада муслиманских снага предвођених Насером Орићем, што је резултирало бројним жртвама и масакрима у српским селима као што су Кравица и Братунац.
„Не можемо занемарити страдања српског народа у овом региону. Злочини над Србима су део ове трагичне приче и морају бити признати”, изјавио је председник Акционог покрета, Петар Несторовић.
Термин „геноцид”, који се користи у Резолуцији о Сребреници, је предмет контроверзи. Геноцид подразумева намеру и систематски план истребљења целокупне етничке, верске или националне групе. Многи сматрају да се у случају Сребренице ради о ратном злочину, али да употреба термина геноцид не одражава потпуну истину и сложеност догађаја.
„Употреба термина геноцид у овом случају је политички мотивисана и игнорише комплетну слику догађаја. Морамо се залагати за истину, а не за политичке агенде”, додао је Несторовић.
Разумевање историјског контекста је кључно за објективно тумачење догађаја у Сребреници.
Политички мотиви
Резолуција о Сребреници не може се разумети изван ширег геополитичког контекста. Велике силе често користе међународне институције као средства за постизање својих политичких циљева. У случају Сребренице, неке западне земље користе резолуцију као средство притиска на Србију и Републику Српску, како би осигурале своје геополитичке интересе у региону Балкана.
„Морамо бити свесни да иза ове резолуције стоје политички интереси великих сила, које често злоупотребљавају међународне институције ради остваривања својих циљева”, рекао је председник Петар Несторовић.
Један од основних политичких мотива иза резолуције је покушај ревизије историје. Проглашавање догађаја у Сребреници за геноцид без детаљног и свеобухватног истраживања представља покушај једностране интерпретације историје. Ова интерпретација игнорише контекст и сложеност ратних дешавања, те занемарује злочине почињене над српским становништвом.
„Наметање једностраних наратива кроз овакве резолуције је покушај ревизије историје и наноси неправду свим жртвама сукоба”, изјавио је Несторовић.
Резолуција о Сребреници је политички алат који се користи за манипулацију и притисак на Србију у међународним преговорима. Оптужбе за геноцид имају озбиљне политичке и правне последице и могу се користити за дискредитацију српских политичких лидера и ослабљивање позиције Србије у међународним односима.
„Оптужбе за геноцид су озбиљне и могу се користити као политички алат за дискредитацију Србије и њених лидера”, додао је председник Петар Несторовић.
Злочини над Србима
Током ратних сукоба у бившој Југославији, српско становништво је такође претрпело ужасне злочине који често остају занемарени у међународним дискусијама. Важно је подсећати на ове трагедије како би се постигла праведна и објективна слика о страдању свих народа у овом конфликту. Акциони покрет инсистира на томе да се ови злочини признају и памте, јер само тако можемо изградити истинско помирење и правду.
Један од најстрашнијих злочина над српским становништвом десио се у Братунцу и околним селима. Током 1992. и 1993. године, муслиманске снаге под командом Насера Орића напале су бројна српска села, укључујући Кравицу, Скелане, Шиљковиће и Јежестицу. У овим нападима, стотине српских цивила, укључујући жене, децу и старце, брутално су убијени. Куће су спаљене, а имовина уништена.
„Ужаси који су задесили српски народ у Братунцу и околини морају бити признати и обележени. То је наш дуг према жртвама и према истини”, изјавио је председник Петар Несторовић.
Операција „Олуја” у августу 1995. године, представља један од највећих злочина над Србима у Хрватској. Током ове војне акције, хрватске снаге протерале су преко 200.000 Срба из њихових домова у Крајини. Многи који су остали, посебно старији и немоћни, били су убијени. Овај масовни егзодус и етничко чишћење остали су трајна рана у колективном сећању српског народа.
„Олуја је била етничко чишћење и злочин против човечности. Не смемо дозволити да се ова трагедија заборави”, додао је Несторовић.
Током опсаде Сарајева, српски цивили у граду били су изложени нападима и репресији. Многи су били затварани, мучени и убијани у логорима и затворима под контролом муслиманских снага. Ове жртве заслужују правду и признање, баш као и све друге жртве рата.
„Српске жртве у Сарајеву не смеју бити игнорисане. Њихова патња је део наше заједничке историје и мора бити призната”, нагласио је Петар Несторовић.
Признавање злочина над Србима није само питање правде за жртве и њихове породице, већ и кључни корак ка истинском помирењу и изградњи стабилног и праведног друштва. Политичке манипулације и једностране интерпретације историје само продубљују ране и стварају нове тензије.
Акциони покрет ће наставити да се бори за правду за све жртве рата у бившој Југославији. Не смемо дозволити да се страдања било ког народа забораве или минимализују. Истина и правда морају бити у темељу нашег заједничког сећања и будућности.
Захтев за истину и правду
Истина и правда су темељи на којима се гради свако праведно друштво. У случају сукоба у бившој Југославији, неопходно је да се сви злочини објективно истраже и признају. Ово укључује и злочине над Србима који су често занемарени у међународним форумима и медијима. Акциони покрет се залаже за потпуно, непристрасно и детаљно истраживање свих ратних злочина, без обзира на националност жртава или починиоца.
Признање страдања свих жртава је од суштинског значаја за правду и помирење. То значи да се морају признати и злочини над српским цивилима у Братунцу, операцији „Олуја”, Сарајеву и многим другим местима. Само кроз свеобухватно признање свих страдања можемо изградити праведно и мирно друштво.
„Истина не сме бити једнострана. Свако страдање, сваки злочин морају бити признати и истражени. То је наша морална и историјска обавеза”, рекао је председник Петар Несторовић.
Акциони покрет инсистира на објективним истраживањима која неће бити под утицајем политичких агенди или притисака. Само објективно истраживање може пружити праву слику о дешавањима и допринети истинском помирењу. Политички мотивисане резолуције и једнострани наративи само продубљују поделе и неповерење.
„Истраживање злочина мора бити ослобођено политичких утицаја. Само тако можемо доћи до истине и правде за све жртве”, нагласио је Петар Несторовић.
Резолуција о Сребреници о којој ће се данас гласати у Уједињеним нацијама представља политички мотивисан покушај да се ревидира историја и наметну једнострани наративи. Акциони покрет одбацује ову резолуцију и залаже се за правду и истину за све жртве рата у бившој Југославији.
Покушаји да се један народ прикаже као једини кривац и наметање термина геноцид, без свеобухватног истраживања и разумевања контекста, представља опасност за регионалну стабилност и мир. Истина и правда морају бити у центру свих напора за помирење, а то значи признавање страдања свих народа и жртава.
„Борићемо се за правду и истину, за признање свих жртава и за помирење засновано на објективним чињеницама и правди”, поручио је Петар Несторовић.
Акциони покрет ће наставити да се бори против неправди и за праведно и објективно тумачење историје. Позивамо све грађане да нам се придруже у овој борби за бољу будућност засновану на истини, правди и међусобном поштовању.
